DEPRESIJA - UZROCI, SIMPTOMI, VRSTE I LEČENJE

Depresivni poremećaj je jedan od tri najčešćih uzorka oboljevanja u svetu pored ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti.

ŠTA JE DEPRESIJA

Savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka, velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.

Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli. 

Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

UZROCI DEPRESIJE

Uzroci depresije su vrlo složeni obzirom da se i biološki i psihosocijalni faktori isprepleteni nalaze u osnovi depresivnog poremećaja. Naime genetski faktori, način odrastanja, odnos sa roditeljima, stresne situacije tokom detinjstva, osobine ličnosti i kasniji životni događaji mogu dovesti do depresivnog poremećaja.

Složenost biološke osnove ovog poremećaja obuhvata genetsku predispoziciju, biohemijske promene u metabolizmu hemijskih prenosnika (informacija) u nervnom sistemu (neurotransmitera) promene broja i osetljivost receptora (strukture na koje neurotransmiteri deluju); ali ne manje značajno i poremećaji ravnoteže hormona i imunskog sistema.

S druge strane, psihosocijalni faktori podrazumevaju zbir psiholoških i socijalnih komponenti koji doprinose razvoju depresije. Rani gubitak majke je značajan faktor osetljivosti na depresiju u kasnijem životu. Gubitak samopoštovanja je  ključan za razvoj depresije. Ako se tokom ranog detinjstva ne ostvari podržavanje od strane roditelja, osoba će imati loše mišljenje o sebi i neće moći prihvatiti svoje slabosti i neuspehe, već će težiti savršenstvu koje nikada neće postići. Više stresnih životnih događaja ili značajni životni događaji (smrt u porodici, razvod braka, gubitak posla i drugo) su faktori rizika za razvoj depresije. 

Freud objašnjava depresiju  i „strahom od uspeha“. Druga važna psihoanalitička ideja o depresiji govori o ulozi Superega. Internalizacija strogog Superega dovodi do stalne kritike i tako izazva osećaj neuspeha tamo gde ga u stvari nema. 

Kognitivna teorija podrazumeva negativnu percepciju sebe, drugih, budućnosti, što se  u psihijatriji naziva Bekov-im kognitivni trijasom (prof dr Aaron T. Beck, američki psihijatar, kojeg smatraju ocem tzv. kognitivno-bihejvioralne terapije).

Bihejvioralne teorije u objašanjavanju depresije ističu naučenu bespomoćnost i gubitiničku životnu strategiju.

SIMPTOMI DEPRESIJE

Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome.

1. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam.

    

2. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost, sniženje vitalnih dinamizama.

    

3.  Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju.

     Mišljenje: karakteriše: samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti.

4. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

VRSTE DEPRESIJE

Depresiju je heterogeni psihički poremećaj i kada se procenjuje težina depresije, procenjuje se: 

1. Intezitet tj. jačina izraženosti depresivnih simptoma.
2. Kvalitet, odnosno da li postoje i psihotični i somatski simptomi depresije.
3. Trajanje simptoma i ponavaljanje depresivnih epizoda tokom života.

Prema načinu nastanaka, depresija može biti primarno biološki (genetski) predisponirana, takozvana endogene depresije i ona koja je uslovljena spoljašnjim uticajima, kao što su razni traumatični događaji, prolongirani stres i njih zovemo egzogene odnosno reaktivne depresije.

S obzirom na heterogenost, kada su u pitanju depresije treba razlikovati: 

1. Endogenu  (biološku) u odnosu na egzogenu tj. reaktivnu (stres)
2. Psihotičnu (deluzije, halucinacije)  u odnosu na neurotsku
3. Primarnu (bez drugog psihičkog poremećaja) u odnosu na sekundarnu (somatske bolesti, drugi psihički poremećaj...)
4. Organsku (demencija, šlog, tumor mozga...)  prema psihogenoj (stres)
5. Unipolarna (velika, major depresija) prema bipolarnoj (smena epizoda sniženog i povišenog raspoloženja)

Depresija može biti i:

1. Melanholična: rano jutarnje buđenje, psihomotorni poremećaj, osećaj krivice, anoreksija
2. Katatona: nepokretnost, besciljna motorna aktivnost, negativizam bizarni položaji eholalija
3. Sezonska:  javlja se tokom jeseni i zime; karakteriše je iritabilnost, hipersomnija, zbog nedostatka svetlosti, terapija za ovu vrstu depresije je svetlost 
4. Atipična

DEPRESIJA LEČENJE

Jako je bitno da se depresija prepozna što ranije, kako bi se smanjili troškovi lečenja i kako bi osoba što manje patila. U periodima depresivnih epizoda, uz adekvatan psihoterapijski i psihjatrijski tretman, ljudi uče kako da rade i žive sa depresijom.

Nelečena major depresija traje od 6 do 12 meseci, a većina lečenih depresija traje oko 3 meseca.

U lečenju depresije se koristi psihofarmakoterapija u prvom planu antidepresivi, a zavisno od tipa depresije propisuju se i antipsihotici (psihotična depresija), stabilizatori raspoloženja (depresija bipolarnog afektivnog poremećaja) i anksiolitici, koji se daju po potrebi ili kraći vremenski period. Najednostavnije je objasniti da je različitim klasama antidepresiva, zajednička osobina da pojačavaju delovanje neurotransmitera, čime se uklanjaju i/ili ublažavaju simptomi depresije. Efekat antidepresiva primetan je za dve nedelje, a pun efekat se ostvaruje za. pet do šest nedelja. Akutna faza lečenja traje od  6 do 8 nedelja, faza kontinuiranog lečenja podrazumeva period od 4 do 6 meseci, a profilkatička faza lečenja kod ponovljenih epizoda depresije traje od 3 do 5 godina ili čak doživotno. 

Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje depresije u Srbiji, preporučuje repetitivnu Transkranijalnu Magnetnu Stimulacija (rTMS) za lečenje umerene depresije, bilo kao sama ili kao dodatak farmakoterapiji. Dok se za lečenje teške, teraporezistentne depresije preporučuje elektrokonvulzivna terapija (EKT).

Najefikasnije psihoterapijske tehnike u lečenju depresije su  kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), interpersonalna terapija (IPT), bihejvioralna aktivacija (BA). Takođe se preporučuju i terapija usmerena na rešavanje problema, vremenski ograničena psihodinamska psihoterapija, kao i grupna, bračna i porodična terapija koje se primenjuju u posebnim indikacijama. 

Poslednjih godina raste interesovanje za primenu modulatora glutamata u lečenju depresije. Ketamin (disocijativni anestetik), nekompetitivni inhibitor N-metil-d-aspartat (NMDA) glutamatergičkih receptora, kod izvesnog broja pacijenata sa rezistentnom depresijom je omogućio brzo i značajno poboljšanje raspoloženja. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je prodaju spreja "Spravato", koji pomaže ljudima sa najtežim oblicima depresije, odnosno onima koji razmišljaju o samoubistvu. "Spravato" se primenjuje kao sprej za nos, a ispitivanja su pokazala da smanjuje simptome depresije u roku od nekoliko časova. Reč je o nazalnom spreju, čiji je glavni sastojak ketamin. Uzima se samo jedanput u dve nedelje. Sprej sa ketaminom je prvi odobreni lek za lečenje depresije u poslednjih 30 godina koji na mozak deluje na jedinstven način. Skoro sva ispitivanja ketamina su bila kratkoročna: pacijenti su primali samo jednu dozu ketamina, tokom jedne sesije, često doživljavajući kratko, ali dramatično olakšanje svojih simptoma. Iako su ovi rezultati ohrabruju, ipak postoji nekoliko nedostataka u primeni ketamina kao antidepresiva, kao što su mogućnost zloupotrebe, upitna dugoročna efikasnost, nuspojave koje dovode do psihotičnih simptoma. 

Postoje očekivanja da bi novi lekovi sa brzim antidepresivnim dejstvom sličnim ketaminu mogli da budu uvedeni u skorijoj budućnosti, čime bi se prevazišao problem akutnog zbrinjavanja teških depresija.

Autor teksta:

Docent dr Zvezdana Stojanović