DEPRESIJA - UZROCI, SIMPTOMI, VRSTE I LEČENJE


Depresivni poremećaj je jedan od tri najčešćih uzorka oboljevanja u svetu pored ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti.


ŠTA JE DEPRESIJA



Savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka, velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.

Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli. 


Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

UZROCI DEPRESIJE


Uzroci depresije su vrlo složeni obzirom da se i biološki i psihosocijalni faktori isprepleteni nalaze u osnovi depresivnog poremećaja. Naime genetski faktori, način odrastanja, odnos sa roditeljima, stresne situacije tokom detinjstva, osobine ličnosti i kasniji životni događaji mogu dovesti do depresivnog poremećaja.

Složenost biološke osnove ovog poremećaja obuhvata genetsku predispoziciju, biohemijske promene u metabolizmu hemijskih prenosnika (informacija) u nervnom sistemu (neurotransmitera) promene broja i osetljivost receptora (strukture na koje neurotransmiteri deluju); ali ne manje značajno i poremećaji ravnoteže hormona i imunskog sistema.


S druge strane, psihosocijalni faktori podrazumevaju zbir psiholoških i socijalnih komponenti koji doprinose razvoju depresije. Rani gubitak majke je značajan faktor osetljivosti na depresiju u kasnijem životu. Gubitak samopoštovanja je  ključan za razvoj depresije. Ako se tokom ranog detinjstva ne ostvari podržavanje od strane roditelja, osoba će imati loše mišljenje o sebi i neće moći prihvatiti svoje slabosti i neuspehe, već će težiti savršenstvu koje nikada neće postići. Više stresnih životnih događaja ili značajni životni događaji (smrt u porodici, razvod braka, gubitak posla i drugo) su faktori rizika za razvoj depresije. 

Freud objašnjava depresiju  i „strahom od uspeha“. Druga važna psihoanalitička ideja o depresiji govori o ulozi Superega. Internalizacija strogog Superega dovodi do stalne kritike i tako izazva osećaj neuspeha tamo gde ga u stvari nema. 


Kognitivna teorija podrazumeva negativnu percepciju sebe, drugih, budućnosti, što se  u psihijatriji naziva Bekov-im kognitivni trijasom (prof dr Aaron T. Beck, američki psihijatar, kojeg smatraju ocem tzv. kognitivno-bihejvioralne terapije).

Bihejvioralne teorije u objašanjavanju depresije ističu naučenu bespomoćnost i gubitiničku životnu strategiju.

SIMPTOMI DEPRESIJE



Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome.


  1. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam.

     

  2. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost, sniženje vitalnih dinamizama.

     

  3.  Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju.

      Mišljenje: karakteriše: samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti.

  4. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

VRSTE DEPRESIJE



Depresiju je heterogeni psihički poremećaj i kada se procenjuje težina depresije, procenjuje se: 

  1. Intezitet tj. jačina izraženosti depresivnih simptoma.
  2. Kvalitet, odnosno da li postoje i psihotični i somatski simptomi depresije.
  3. Trajanje simptoma i ponavaljanje depresivnih epizoda tokom života.


Prema načinu nastanaka, depresija može biti primarno biološki (genetski) predisponirana, takozvana endogene depresije i ona koja je uslovljena spoljašnjim uticajima, kao što su razni traumatični događaji, prolongirani stres i njih zovemo egzogene odnosno reaktivne depresije.


S obzirom na heterogenost, kada su u pitanju depresije treba razlikovati: 

  1. Endogenu  (biološku) u odnosu na egzogenu tj. reaktivnu (stres)
  2. Psihotičnu (deluzije, halucinacije)  u odnosu na neurotsku
  3. Primarnu (bez drugog psihičkog poremećaja) u odnosu na sekundarnu (somatske bolesti, drugi psihički poremećaj...)
  4. Organsku (demencija, šlog, tumor mozga...)  prema psihogenoj (stres)
  5. Unipolarna (velika, major depresija) prema bipolarnoj (smena epizoda sniženog i povišenog raspoloženja)


Depresija može biti i:

  1. Melanholična: rano jutarnje buđenje, psihomotorni poremećaj, osećaj krivice, anoreksija
  2. Katatona: nepokretnost, besciljna motorna aktivnost, negativizam bizarni položaji eholalija
  3. Sezonska:  javlja se tokom jeseni i zime; karakteriše je iritabilnost, hipersomnija, zbog nedostatka svetlosti, terapija za ovu vrstu depresije je svetlost 
  4. Atipična




MAJOR DEPRESIJA



Major depresija predstavlja najčešći tip depresivnog poremećaja i karakterišu je simptomi, koji traju najmanje dve uzastopne nedelje, koji narušavaju sposobnost za rad, učenje, spavanje (nesanica), ishranu (gubitak apetita i gubitak u telesnoj težini) i uživanje u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo. 

Prisutna je i takozvana depresivna astenija odnosno nemogućnost suočavanja sa novim danom, jutarnje pogoršanje i večernje poboljšanje tegoba, crne misli. 

Epizoda depresije može se dogoditi samo jednom, ali se češće javlja nekoliko puta u životu (rekurentni depresivni poremećaj).



BIPOLARNA DEPRESIJA



Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena ima spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu. Kada se ovo dogodi, dotadašnja dijagnoza depresije se menja u dijagnozu bipolarni afektivni poremećaj. Promena dijagnoze je bitna, zbog toga što je način lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja drugačiji od lečenja depresivnog poremećaja (depresivna epizoda, rekurentni depresivni poremećaj). Zbog ovoga je i bitno uzeti detaljnu anamnezu o tome da li su tokom života postojali periodi povišenog raspoloženja, hiperaktivnosti, smanjenom potrebom za spavanjem.





HRONIČNA DEPRESIJA 



Distimija, uključuju dugotrajne, hronične simptome koji ne onesposobljavaju, ali značajno otežavaju osobi optimalno funkcionisanje. Osnovna karakteristika distimije su uporni i blagi simptomi, nedovoljno jaki da se dijagnostikuje depresivna epizoda Distimija obično počinje u ranom odraslom dobu (dvadesetim ili ranim tridesetim godinama) i traje najmanje nekoliko godina (minimalno 2.g.) a ponekad se ne završava. Mnogi ljudi sa distimijom mogu u nekom period života da imaju i veliku (major) depresivnu epizodu, a sa druge strane distimija može nastati i kao nastavak depresivne epizode.






REAKTIVNA DEPRESIJA



Reaktivna depresija je jedna od vrsta psihogenih ili egzogenih poremećaja izazvanih stresnim životnim situacijama (i negativna i pozitvna životna dešavanja mogu biti izvor stresa). Reaktivni poremećaj može da se zaustavi brzo, ako provokativni faktor nestane.

Reaktivni depresivni poremećaj može biti:

  1. kratkotrajna reaktivna depresija

  2. produžena, hronična psihogena depresija

Za razliku od endogene depresije, kod reaktivne depresije pogoršanja su češća u večernjim satima i noću, dok je tokom dana osobi mnogo lakše.





MASKIRANA (LARVIRANA ILI SKRIVENA) DEPRESIJA



Kod nekih osoba, depresija odudara od klasične slike, odnosno depresivno raspoloženje je maskirano i ispoljava se telesnim i vegetativnim simptomima bolesti.

Takvi bolesnici nisu svesni da su depresivni, ali njihovo svakodnevno ponašanje ukazuje na depresivno raspoloženje.




POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA



Postporođajna depresija ili postpartalna depresija je teško emotivno stanje osećaja tuge i nezainteresovanosti, koje se može javiti tokom prve godine nakon porođaja.





DEPRESIJA LEČENJE


Jako je bitno da se depresija prepozna što ranije, kako bi se smanjili troškovi lečenja i kako bi osoba što manje patila. U periodima depresivnih epizoda, uz adekvatan psihoterapijski i psihjatrijski tretman, ljudi uče kako da rade i žive sa depresijom.

Nelečena major depresija traje od 6 do 12 meseci, a većina lečenih depresija traje oko 3 meseca.


U lečenju depresije se koristi psihofarmakoterapija u prvom planu antidepresivi, a zavisno od tipa depresije propisuju se i antipsihotici (psihotična depresija), stabilizatori raspoloženja (depresija bipolarnog afektivnog poremećaja) i anksiolitici, koji se daju po potrebi ili kraći vremenski period. Najednostavnije je objasniti da je različitim klasama antidepresiva, zajednička osobina da pojačavaju delovanje neurotransmitera, čime se uklanjaju i/ili ublažavaju simptomi depresije. Efekat antidepresiva primetan je za dve nedelje, a pun efekat se ostvaruje za. pet do šest nedelja. Akutna faza lečenja traje od  6 do 8 nedelja, faza kontinuiranog lečenja podrazumeva period od 4 do 6 meseci, a profilkatička faza lečenja kod ponovljenih epizoda depresije traje od 3 do 5 godina ili čak doživotno. 


Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje depresije u Srbiji, preporučuje repetitivnu Transkranijalnu Magnetnu Stimulacija (rTMS) za lečenje umerene depresije, bilo kao sama ili kao dodatak farmakoterapiji. Dok se za lečenje teške, teraporezistentne depresije preporučuje elektrokonvulzivna terapija (EKT).

Najefikasnije psihoterapijske tehnike u lečenju depresije su  kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), interpersonalna terapija (IPT), bihejvioralna aktivacija (BA). Takođe se preporučuju i terapija usmerena na rešavanje problema, vremenski ograničena psihodinamska psihoterapija, kao i grupna, bračna i porodična terapija koje se primenjuju u posebnim indikacijama. 


Poslednjih godina raste interesovanje za primenu modulatora glutamata u lečenju depresije. Ketamin (disocijativni anestetik), nekompetitivni inhibitor N-metil-d-aspartat (NMDA) glutamatergičkih receptora, kod izvesnog broja pacijenata sa rezistentnom depresijom je omogućio brzo i značajno poboljšanje raspoloženja. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je prodaju spreja "Spravato", koji pomaže ljudima sa najtežim oblicima depresije, odnosno onima koji razmišljaju o samoubistvu. "Spravato" se primenjuje kao sprej za nos, a ispitivanja su pokazala da smanjuje simptome depresije u roku od nekoliko časova. Reč je o nazalnom spreju, čiji je glavni sastojak ketamin. Uzima se samo jedanput u dve nedelje. Sprej sa ketaminom je prvi odobreni lek za lečenje depresije u poslednjih 30 godina koji na mozak deluje na jedinstven način. Skoro sva ispitivanja ketamina su bila kratkoročna: pacijenti su primali samo jednu dozu ketamina, tokom jedne sesije, često doživljavajući kratko, ali dramatično olakšanje svojih simptoma. Iako su ovi rezultati ohrabruju, ipak postoji nekoliko nedostataka u primeni ketamina kao antidepresiva, kao što su mogućnost zloupotrebe, upitna dugoročna efikasnost, nuspojave koje dovode do psihotičnih simptoma. 

Postoje očekivanja da bi novi lekovi sa brzim antidepresivnim dejstvom sličnim ketaminu mogli da budu uvedeni u skorijoj budućnosti, čime bi se prevazišao problem akutnog zbrinjavanja teških depresija.

ZAKAŽITE PREGLED

Više informacija o neurološkom pregledu pročitajte OVDE

Za informacije o cenama naših pregleda posetite stranicu Cenovnik.

Za sva dodatna pitanja i u vezi pregleda budite slobodni da nas kontaktirate +381 69 68 66 03.

Ukoliko želite da zakažete pregled, možete to učiniti putem telefona +381 69 68 66 03 ili e-maila office@neuro.rs.