MOŽDANI UDAR (ŠLOG)

Moždani udar predstavlja oboljenje nastalo prekidom dotoka cirkulacije u pojedini region mozga. Uzrok može biti okluzija (zapušenje) ili pucanje krvnog suda.



SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA (ŠLOGA)


Manifestacije ovog događaja mogu zahvatiti veoma različite neurološke ili psihičke funkcije, ali su pojedine posebno učestale, kao što su gubitak snage u ruci/nozi ili oštećenje moći govora.



ZAŠTO BOLEST NASTAJE?


Približno 80% osoba koje prežive moždani udar (šlog) ispoljavaju navedena neurološka oštećenja.


Značajan broj pacijenata pri tom ispoljava oštećenje hoda i ravnoteže (20-30%), a čak do 60% njih i šest meseci nakon MU, ne postigne potpuni oporavak šake.



KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA MOŽDANOG UDARA (ŠLOGA)


Dijagnoza moždaog udara (šloga) se postavlja sa izuzetno visokom preciznostu na osnovu kliničkog pregleda subspecijaliste sa posebnim iskustvom u lečenju Parkinsonove bolesti i oboljenja poremećaja pokreta. Kao dopunska dijagnostika primenjuje se niz laboratorijskih analiza, kao i  magnetna rezonancija (MRI) mozga, a ređe i DAT-scan.




DA LI JE BOLEST IZLEČIVA?


Istraživanja pokazuju mogućnost da se odgovarajućom stimulacijom povezanom sa specifičnim procedurama vežbanja poboljšanja slabosti mogu ostvariti čak i mesecima ili godinama posle moždanog udara.


DA LI JE BOLEST NASLEDNA?


Godinama se smatralo da bolest nema nasledni karakter, budući da je kao nasledni oblik prepoznata u retkim rodoslovljima. 


Ipak, danas se smatra da 10-15% obolelih poseduje izvesnu genetsku osnovu za razvoj bolesti.


Inovativni lekovi namenjeni lečenju Parkinsonove bolesti

BURNOUT - Sindrom profesionalnog sagorevanja

B92: Da li stimulacija mozga pomaže osobama sa demencijom?