Razumevanje demencije je prvi korak ka efikasnoj kontroli ovoga stanja, bilo da se radi o vama ili nekome koga volite.

Naš cilj je da vam pružimo ne samo informacije o različitim vrstama i simptomima demencije, već i da vam ponudimo pristup najnovijim metodama dijagnostike i tretmana koje nudimo. 

Simptomi demencije - kako prepoznati rane znake

Simptomi demencije variraju prema vrsti i stadijumu bolesti, ali uključuju gubitak pamćenja, teškoće u razmišljanju, govoru, obavljanju svakodnevnih aktivnosti te promene ličnosti (izmenjeno ponašanje). 

Blagi kognitivni poremećaj (poznat i kao blaga demencija)

Ovaj stadijum karakterišu manji problemi s pamćenjem, koji nisu dovoljno ozbiljni da značajno utiču na svakodnevni život. Pacijenti mogu imati teškoća sa pamćenjem nedavnih događaja ili informacija, kao i sa multitaskingom.

Rapidno progresivna demencija (galopirajuća demencija)

Kod ove vrste demencije, simptomi se brzo razvijaju i napreduju. Može doći do izraženih poteškoća u govoru, razmišljanju, kao i do brzih promena u ponašanju i ličnosti.

Vaskularna i Alchajmerova demencija (često nazivane 'staračkim demencijama'): 

Ove vrste demencije su najčešće kod starijih osoba. Simptomi uključuju gubitak pamćenja, teškoće u razmišljanju i govoru, i probleme sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti.

Ključni simptomi za prepoznavanje:

• Gubitak pamćenja: Trajni problemi sa kratkotrajnim pamćenjem mogu biti rani indikator demencije.

• Teškoće u razmišljanju i govoru: Problem sa razumevanjem govora ili rešavanjem problema može ukazivati na demenciju.

• Otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti: Ako osoba ima poteškoća sa oblačenjem, pripremom obroka ili drugim rutinskim zadacima, to može biti znak demencije.

• Promene u ponašanju i ličnosti: Emocionalna nestabilnost, povlačenje iz društvenih aktivnosti i promene u ponašanju su takođe važni indikatori.

Ako se ovi simptomi javljaju redovno i progresivno, posebno ako utiču na kvalitet života, preporučljivo je potražiti stručnu medicinsku pomoć. 

Zbog čega je važno postaviti pravovremenu dijagnozu

Postavljanje pravovremene dijagnoze demencije igra ključnu ulogu u pružanju optimalne nege i podrške osobama koje se suočavaju s ovim izazovnim stanjem. 

Rana dijagnoza omogućava promptnu inicijaciju terapeutskih programa koji mogu usporiti progresiju bolesti, čineći je blažom i manje hendikepirajućom. 

Takođe, omogućava pacijentima i njihovim porodicama da se bolje pripreme za izazove koji dolaze, prilagode svakodnevni život i donesu informisane odluke o budućnosti. 

Pored toga, postavljanje dijagnoze u ranoj fazi omogućava lekarima da prilagode personalizovane terapije i podrže pacijente kroz sve faze bolesti. 

Na www.neuro.rs istražite više o značaju pravovremene dijagnoze demencije i pridružite nam se u podizanju svesti o ovoj važnoj temi.Naša klinika specijalizovana je za dijagnostiku i tretman demencije, pružajući podršku i osnažujući pacijente i njihove porodice da se nose sa izazovima ovog stanja. Važno je znati da postoji nada i podrška, čak i u borbi protiv demencije.

Da li je demencija nasledna bolest?

Demencija nije nužno nasledna bolest, iako postoji genetska komponenta koja može povećati rizik od njenog razvoja. 

Najpoznatiji primer nasledne demencije je Huntingtonova bolest, dok su Alchajmerova bolest i vaskularna demencija često rezultat kombinacije genetskih faktora i faktora okoline. 

Ako vam roditelj ili bliski srodnik boluje od demencije, to ne znači automatski da ćete i vi razviti istu bolest. Rizik je povećan, ali nije određen. 

Raditi genetske testove kako biste utvrdili predispoziciju za demenciju može biti kontroverzno pitanje. Trenutno dostupni testovi pružaju ograničene informacije i ne garantuju tačan ishod. 

Preporučuje se konsultacija sa stručnjakom pre donošenja odluke o genetskim testiranjima. 

U Inovium Neuro klinici možete pronaći podršku stručnjaka sa višedecenijskim iskustvom u dijagnostici i lečenju neuroloških poremećaja, uključujući demenciju. 

Obratite se našem timu radi saveta i individualizovane procene rizika razvoja demencije.

Da li postoji prevencija razvoja demencije ? 

Prevencija razvoja demencije je moguća kroz usvajanje niza zdravih životnih navika i aktivnosti. Redovna fizička aktivnost, poput brze šetnje, trčanja, plivanja ili aerobnog treninga, može poboljšati protok krvi u mozgu, podržati stvaranje novih neurona i poboljšati kognitivne funkcije.

Mentalne aktivnosti koje stimulišu mozak, kao što su učenje novih veština, čitanje, rešavanje mozgalica ili sviranje instrumenta, održavaju i pospešuju mentalnu oštrinu, smanjujući rizik od demencije. Socijalna angažovanost, kroz održavanje socijalnih veza i učešće u društvenim aktivnostima, posebno kontakti sa porodicom, prijateljima i opštim povezivanjem sa okolinom, takođe doprinose očuvanju kognitivnog zdravlja.

Uravnotežena ishrana, bazirana na voću, povrću, celovitim žitaricama, ribi, zdravim mastima poput maslinovog ulja (mediteranska dijeta), orašastim plodovima i bobičastom voću, uz izbegavanje zasićenih masti, šećera i visoko procesirane hrane, igra ključnu ulogu. Kontrola faktora rizika poput hipertenzije, dijabetesa, gojaznosti, pušenja i povišenog nivoa masnoća takođe je važna.

Dodatno, redovna i dovoljna količina sna između 7 i 8 sati svake noći pridonosi očuvanju kognitivnog zdravlja. 

Ove zdrave navike zajedno čine sveobuhvatan pristup prevenciji demencije. 

Za dodatne savete i individualizovane smernice, obratite se našem stručnom timu.